Demokratizacija i reforma policije 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet političkih nauka

 

Fakultet Političkih Nauka
SEMINARSKI RAD
REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI
DEMOKRATIZACIJA I REFORMA POLICIJE
Beograd, 2010.
SADRŽAJ:
SADRŽAJ...............................................................................................................2
UVOD.....................................................................................................................3
REFORMA POLICIJE I MEĐUNARODNA ZAJEDNICA.................................4
PROMENE UNUTAR POLICIJE..........................................................................5
CIVILNA KONTROLA I PARTICIPACIJA GRAĐANA..................................8
ZAKLJUČAK.........................................................................................................9
BIBLIOGRAFIJA.................................................................................................10
SKRAĆENICE......................................................................................................10
UVOD
Reforma policije je deo procesa reforme državne uprave i društva u celini. Cilj joj je da policija bude okrenuta ka građanima i da se dosledno poštuju ljudska prava kao i da se zakonski uredi više demokratskih usmerenja za rad policije. Sa tim da se uredi rad policije u skladu sa normama, pravilima i standardima koje važe u razvijenim zemljama Evropske Unije.
Početkom 2001. Ministarstvo unutrašnjih poslova započelo je sveobuhvatnu reformu policije u skladu sa programom Vlade Republike Srbije.
Jedno od najvažnijih obeležja policije u tom vremenu, bilo je malo poverenje građana u čijim očima je ona gunila legitimitet zbog postojanja represivnog stava u svakodnevnom kontaktu sa građanima, čestih kršenja njihovih prava kao i nedostatka interesovanja za suzbijanje kriminala.
Nakon nenasilne promene vlasti 2000. godine prva je reformom bila zahvaćena upravo policija, kao oličenje Miloševićevog režima. Ovaj period koji je trajao do atentata na premijera Đinđića je bio obeležen nesistematskim sprovođenjem reformi u čitavom sektoru policije. Promene koje su se odigrale bile su otvaranje MUP-a prema javnosti i bolja saradnja sa građanima i medijima, ponovno pristupanje interpolu, zamena ratnih uniformi policijskim. Međutim, ove promene sprovođene su bez odgovarajuće strategije i neophodnih strukturnih promena, koje bi je učinile održivom.
Nakon ubistva Đinđića, vlada je povratila legitimitet zavođenjem vanrednog stanja i sprovođenjem velike policijske akcije “ Sablja “ , koja je trajala za vreme 42 dana vanrednog stanja i za vreme koje je uhapšen i priveden veliki broj osoba, uključujući i jedan broj pripadnika MUP i BIA, koji su se nalazili na visokim rukovodećim položajima. Tada je prvi put nakon nekoliko decenija porastao ugled policije. Nakon tog perioda došlo je do mnogih promena u policiji, od koji je možda jedna od najznačajnijih usvajanje novog Zakona o policiji, 2005. godine.
Da bi reforma policije bila sprovedena uspešno, neophodno je izvršiti još niz stvari, poput potvrđivanja u praksi opredeljenja za dalju demokratizaciju policije uvećanjem i praktikovanjem unutrašnje kontrole, internacionalizacijom nove policijske kulture u novom sistemu obrazovanja i obuke i intenzivnijom saradnjom sa drugim delovima državne uprave u udruženja građana, kao i saradnjom na međunarodnom planu.
REFORMA POLICIJE I MEĐUNARODNA ZAJEDNICA
... 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]